(Misaoni eksperiment)
by Dorijan Nuaj

Na početku je sve jednostavno, kao i na kraju. Ono što je komplikovano pripada ljudskom svetu, beskrajni niz simbola i značenja. Budizam uči da oset, predstava, dodir i razlikovanje u sinergetskom efektu daju lik. Imamo četiri elementa koji tek sjedinjeni i usklađeni daju peti. Taj apstraktni peti element je stvarnost, opipljiva i konkretna. Ipak, to jeste iluzija, bez obzira što u njoj gubimo glave, budući sastavljena od iluzornih elemenata. Ti elementi, sami za sebe, izdvojeni iz celine, iz carstva petog elementa, gotovo da i ne postoje. Stvarnost i elementi koji je čine, istovremeno jesu i nisu. Stvarnost, elementi stvarnosti, jesu fantazmagorijske konstrukcije. No, kako to uče mudraci renesansne tradicije, Marcilio Ficino i Đordano Bruno, intelekt razumeva posmatrajući te fantazije projektovane na ekranu unutrašnje svesti. Bruno uči da u intelektu nema ničeg čega prethodno nije bilo u čulima. Shodno tome nema ničeg što proizilazi iz čula što bi moglo dosegnuti intelekt bez posredovanja fantazije. U indijskoj tradiciji, razum (manah) je posrednik između spoljašnjeg sveta i atmana ili neophodni instrument za pretvaranje čulnih senzacija u mentalne predstave. Otud je fantazija istina. Fantazija deluje u aktuelnosti i utiče na stvarnost, kreira je. Naša duša nema direktnu moć opažanja nego to čini posredstvom fantazmagorijskih slika. Te slike su kalupi, matrice procesa razumevanja koje se po doktrini Drveta života povezuje sa sferom Binah. To je veliko majčinsko more Imaginacije, ogledalo u kome Inteligencija iz pozicije sefire Hokmah posmatra svet. Posmatrajući, Inteligencija koja proizilazi iz Uma (sefira Keter) - projektuje, stvara…

Suština magijskog razumevanja jeste znati kada nešto jeste a kada nije, kada i jeste i nije te kako nešto jeste i nije. Zvuči paradoksalno ali to je zato što ljudski um teško može zadržati stabilnu fokusiranost na nečemu što je apsurdno. Svest o tom apsurdu koji leži u osnovi stvarnosti, kreiranja i razgradnje stvarnosti, ukazuje na inteligibilni vid petog elementa. Pomenuti lik koji formiraju četiri elementa kao zaokružena celina uslovljavaju svest i obrnuto - lik je uslovljen svešću. Svest je graditelj lika iz bezobličnog kraljevstva elemenata: iz oseta, predstave, dodira i razlikovanja, odnosno iz vatre, vazduha, vode i zemlje. Proces gradnje lika ujedno je proces izgradnje svesti. U tom naporu svest samu sebe oplođuje. Besmisao je razgradnja svesti. Dijagram te razgradnje jeste Drvo smrti.


Copyright (c) Dražen Pekušić

Drvo smrti je skok u infinitezimalno, dijagram singulariteta, pada u beskrajno malo. Ono je senka velikog Drveta života koja pada u minijaturni beskraj. Sefire Drveta života su projekcije prostor-vremenske ogromnosti, fatalne ogromnosti. Izvan sfera i sveukupne sfere Drveta u beskraju, prostire se fatalnost sama, kao okean infinitivnog, okean beskrajno velikog. S druge strane, Drvo smrti je dijagram mikrosveta. Kao u filmu Hellraiser, sav pakao se može smestiti u jednu kocku, sav užas može stati na vrh igle i zaigrati opscenu igru. Da bi zavirili u Drvo smrti potreban nam je moćan mikroskop. Kako su brojevi glagoli, sfere Drveta života su izuzetno dugi vremenski periodi, eoni, dugotrajni procesi, duge radnje. Sfere Drveta smrti su mikrosekunde, nanosekunde, mikrociklusi, mikroeoni. Smrt deluje u trenutku. Otud je naše vreme, kao i vremena kojima prethodi naše vreme zapravo doba smrti. Ubrzanje vremena, ubrzanje istorije jeste obeležje smrti, delovanja sila Drveta smrti. Brojevi, sfere, sefiroti Drveta života su simboli stvaranja i emanacija, simboli velikog vremena. Sefiroti Drveta smrti su simboli razaranja, simboli momentalnog vremena, simboli implozije, unutrašnjeg urušavanja i trijumfa nihilizma.

U strukturi Drveta života imamo deset apstraktnih časovnika, deset uzročnika koji pokazuju i uzrokuju različite segmente jednog istog univerzalnog vremena. Između brojeva se nalazi ambis premošćen tzv stazama, koje simbolizuju fenomen prostora, prostornih koridora impregniranih vremenom i u funkciji vremena. U strukturi Drveta smrti imamo deset zamajaca brzine i poniranja u mikroambis. Uz pomoć slova i brojeva, imenica i glagola, prostora i vremena, dihotomije jing-jang, opstaje proces stvaranja i razaranja te neprekidnog trajanja života. Otud naziv Drvo života. To je Drvo ljubavi jer uzrokuje neprekinuti niz, kontinuitet lanca bića. Drvo smrti je diskontinuitet. Uplivi njegove energije omogućavaju smrt, prekid, ali i stvaraju uslove bilo za evolutivni ili involutivni pomak individua i kolektiviteta.

Brojevi su simboli stvaranja i emanacija, simboli vremena. Slova, odnosno staze na kabalističkom dijagramu Drveta života koje povezuju brojeve od 1 do 10 u koherentan sistem, jesu građa za formiranje imenica. Imenice su zapravo imena bogova, odnosno Boga. Numeričke i slovne kombinacije ukazuju na beskrajnu polivalentnost prirode i istine - prirode istine i/ili istine o prirodi. Iskaz da je bog jedan previđa polivalentnost ne samo „boga“ već i „jedinice“. Bog je u Jedinici, u broju Jedan kao esencija božanstvenosti. Tradicija hermetizma uči da imamo Jedinicu vatre, Jedinicu vode, vazduha, zemlje, ili Dvojku, odnosno Trojku itd. vatre, vode... Dakle, nešto je jedinstveno po prirodi, ali jedinstvenost sama po sebi može obuhvatiti gotovo bezbroj priroda. „Svaki broj je beskonačan; nema razlike.“ - Knjiga Zakona, I:4. Podela na monoteizam i politeizam je na jednom drugačijem nivou sagledavanja besmislena. Sve što postoji je polivalentno i jedinstveno na neki način. Polivalentan je i jedinstven svaki trenutak u vremenu, svaka tačka u prostoru, svaki oblik koji postoji kao i svaka trunka svesti. Brojevi ukazuju na prirodu neke polivalentnosti i jedinstvenosti. Oni su bogovi. Pre će biti da su bogovi svojstva brojeva nego obrnuto. Mnogi bogovi imaju matricu čija je priroda izražena istim brojem (ili brojevima), dok je priroda samih bogova međusobno različita. To je poput svojstava horoskopskih znakova. Mnogi ljudi funkcionišu na način predstavljen nekim znakom, ali se priroda ljudi koji po rođenju pripadaju istom znaku međusobno suštinski razlikuje. Oni žive u različitim kulturama, u različitim vremenima, drugačijem prostoru, zauzimaju drugačije forme, izloženi su različitim delovanjima. Generalizuju se principi ne karakteri.

Slova predstavljaju svojstva bogova. To su oznake bogova ili Boga, zavisi kako je kome zgodno. Slova su imenice jer bogovi imaju imena. Tajanstvo bogova sadržano je u skrivenom smislu njihovih imena. Poznata je i široko rasprostranjena mistika božanskih imena, bilo da je reč o imenima raznih bogova ili jednog Boga. Veliki izučavalac jevrejskog misticizma i kabale Geršom Šolem, za slova kaže da su „konfiguracije božanske svetlosti.“ Šolem navodi da su u čudesnom procesu stvaranja slova stvorila Božja imena, pa zatim reči kao epitete božanskog, te naposletku reči koje se odnose na materijalni plan, događaje, imenice, relacije. Ono što vidimo i poznajemo kao slova zapravo su materijalne manifestacije „konfiguracija božanske svetlosti“ kojih po kabalističkoj tradiciji ima dvadeset i dva. Tim brojem Tvorac zaokružuje svoje delo. Nije beznačajna činjenica da se broj stepeni kruga (360), može podeliti 22 puta a da rezultat bude ceo broj, npr: 360/2 = 180, 360/3 = 120, 360/4 = 90… Ukoliko bi u to uračunali i deljenje broja stepena kruga samim sobom i sa brojem 1, onda bi imali 24 cela broja kao rezultat.

Imena, slova, staze Drveta života, velike tarot arkane, jesu forme, glifovi moći. Moć se generiše prostorom i u prostoru. Brojevi, glagoli, sfere, emanacije jesu projekcije vremena, manifestacija univerzalne volje koja se generiše i manifestuje u vremenu. Matrica moći je nepokretna, volja je pokret. Bez pokreta, bogova ne bi ni bilo a stvaralačka moć se ne bi manifestovala. Pokret bogova uzrokuje vreme i obrnuto. Istovremeno, njihova pozicija u prostoru uzrokovana je tim pokretom, glagolom, vremenom. Bez pokreta zvezda ne bi bilo nigde. One stoje na tačno utvrđenim pozicijama a ipak se kreću. Kao takve, zvezde predstavljaju najčistiji oblik ispoljavanja petog elementa, odnosno same stvarnosti. Savršenost njihove kretnje ukazuje na suštinski značaj koji bogovi, odnosno nebeska tela imaju na izgradnju i razvoj ljudske svesti a samim tim i sudbine kako pojedinaca tako i kolektiva. Koliko smo svesni onog na nebu, toliko smo u vezi sa prirodom i sa onim na Zemlji te sa samima sobom.

Prostor izvire iz vremena, imenice iz glagola a slova iz brojeva. Brojevi su „stariji“ i pripadaju prirodi samog univerzalnog kauzaliteta. U tom smislu, slova kao prirodne izvedbe, igraju ulogu supstituta za brojeve. Slova su mimikrija brojeva, preduslov ali i proizvod stvaranja. Slova su likovi bezlične suštine. Njima označavamo nešto što je u suštini bezlično, te ona istovremeno bivaju i sredstva mistifikacije a ne samo istine. Otud je moguća laž u svetu, laž u umu. Prostor je stoga mimikrija vremena jer implicira vremenski ambis koji je apstraktniji od prostornog, koji je i sam teško pojmljiv. Mi teško možemo pojmiti ogromnost prostora bez vremenske odrednice (npr. „svetlosna godina“). Ono što ograničava ljudska bića da dosegnu zvezde (bogove, večnost) nije prostor već vreme. Ovladavanje vremenom temeljni je magijski poduhvat. Čovek se lako može izgubiti u prostoru i da to često bude prilično bezbolno, odnosno da ne izgubi razum, ali ako se izgubi u vremenu posledice su obuhvatnije. Otud je značajnije pitanje šta činimo od onog ko smo, jer ukazuje gde smo u vremenu, odnosno kakva je veza između naše svesti i vremena, svesti i volje. Odgovor na pitanje identiteta ukazuje na vremensku odrednicu, na položaj u vremenu. Karlos Kastaneda je naglašavao besprekornost delanja kao princip održanja svesti u vremenu. S druge strane bliskoistočna tradicija je numerisala slova, odnosno svakom slovu pridodala brojčanu vrednost, čime je izvršeno numerisanje reči. Reči koje imaju istu brojčanu vrednost su na neki način etimološki povezane. Magija reči.

U sistemu tradicionalnog Drveta života cifara ima deset, tačnije devet, jer je broj 10 izraz sinteze. Kao i u primeru sa formiranjem lika (svesti o liku - lika u svesti) od četiri elementa, tako je i sa brojevima. Lik brojeva je lik vremena, lik stvaranja i sveta. To je broj 10. Desetka je sinergetski efekat brojeva od 1 do 9, manifestacija, Jedinica ovenčana Nulom, ovaploćena Jedinica. Desetka je prelaz iz metafizičkog nepostojanja u materijalno postojanje. Broj 10 predstavlja Jedinicu sa orbitom, svet Jedinice, odnosno jedinstven svet, krajnji ishod projekcije. Sa Jedinicom u središtu, Desetka ima beskonačan izvor energije te predstavlja brojčani izraz svetskog perpetuum mobile. Broj 10 čine dve petice, dva pentagrama, uspravni i obrnuti, jin i jang, koji čine stubove dinamike sveta. Desetka je takođe mesto prelaska iz beskrajno velikog u beskrajno malo i obrnuto. Malkut, deseta sfera, nalazi se na dnu Drveta života i na vrhu Drveta smrti. Malkut je Keter Drveta smrti. Involucija Drveta smrti je uspinjuća, paradoksalna, za razliku od involucije Drveta života koja je spuštajuća. Zato bi dijagram Drveta smrti trebalo predstaviti kao obrnuti dijagram Drveta života. Jedno Drvo predstavlja suprotnost drugog Drveta.

Drvo života ima deset sfera od kojih je svaka projektovana na četiri nivoa po četvornoj formuli, što daje ukupno četrdeset oblika. Stvaranje se dešava po toj matrici na četiri plana. Razaranje se dešava po istoj matrici s tom razlikom što ono dolazi iz mikro-beskonačnosti. Poput četvornosti brojeva u sistemu kabale, postoji i četvornost slova, odnosno prostora. U četiri plana ima osamdeset i osam oblika staza. Svako slovo, svaki glif ima drugačije svojstvo na svakom od planova a što je propraćeno četvornom skalom boja. Tako uviđamo da kao što možemo konstruisati životvorna imena Boga, takođe možemo doći do pronalaska smrtonosnih imena.


"Kotač" po Kabalistu Robertu Ambelainu

Ono što povezuje i usklađuje tradicionalne elemente hermetizma (zemlja, voda, vatra, vazduh) sa Drvetom života jeste formula čiji je grčki jezički ekvivalent tetragramaton. To je modus projekcije četvoropolnog magneta duha po shematizmu emanacija sfera Drveta života. Pomenuta četiri elementa jesu četiri gradivne komponente svesti, kao nekakvi rudimentarni aspekti koji u sintezi, po principu formule tetragramatona, tvore predmetnu stvarnost koje bivamo svesni. Ta četiri oblika - četiri elementa, raspoređeni su i prisutni u mehanizmu Drveta života te čine vezivno tkivo koje osvešćuje samo Drvo; osvešćuje i samoosvešćuje prostor i vreme. U skladu sa tim pentagramaton je simbol aktivacije formule tetragramatona. Zvezda pentagrama je hermetički simbol razvijene i manifestovane svesti, prikaz tzv zlatnog preseka, dvodimenzionalni simbol trodimenzionalnog geometrijskog tela piramide. U kontekstu Drveta smrti, simbol pentagrama ukazuje na spiralu poniranja.

Trebalo bi pomenuti da Drvo života sadrži i jedanaestu tajanstvenu sferu, nazvanu lažnom sferom. To je Daat, sfera bezdana, odnosno sfera znanja, koja deli tzv gornju trijadu (sfere 1,2,3) od ostalih sedam sfera Drveta. Sfera bezdana (jedanaesta sfera) je „lažna“ jer je van vremena, odnosno ne vrši funkciju projekcije. Malkut je ipak zaokružen nečim (jedinica sa orbitom). Daat, to su dve Jedinice, rascepljenost prostora i vremena, nemogućnost da se vreme ispuni prostorom. Daat, to je kanalizacioni odvod univerzuma, sterilisana imaginacija, fantazija koja nema svrhu u poretku Drveta. Pozicija ove sefire na Drvetu smrti je pri njegovom dnu jer deli tri najniže sfere tog Drveta od sedam gornjih. Ako bi Drvo života projektovali na ljudsko biće, sfera bezdana bi mogla odgovarati predelu grla. U obrnutoj perspektivi Drveta smrti ta sfera odgovara predelu ispod pupka. Napomenimo da Drvo smrti nije klifotsko Drvo, jer i ono samo ima svoje klifote. Drvo smrti je shema mikroporetka čija je svrha iniciranje raspada.

Autora čitajte i kontaktirajte na:
revolucijakatastrofe.blogspot.com
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.