---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Božanska revolucija katastrofe

Knjiga: Božanska revolucija katastrofe (i ugovor sa đavolom)
Autor: Dorijan Nuaj
Izdavač i godina izdanja: Ukronija, Beograd, 2008
Tiraž: 500 primeraka
Obim: 250 stranica, mek povez, latinica

Napomene o ideji knjige, autoru, nameri…

Knjiga se može nabaviti u većini beogradskih knjižara ili kontaktiranjem autora putem mejla
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.


Opšta svrha i individualna namera
Istorija Budućnosti od strane nas ispripovedana kao takva, prožeta je našim namerama. Namere potaknute idejama, ideje rođene u magnovenju borbe promišljanja i viđenja, pokrenuli su lavinu u obliku nekakve karmičke sile koja će sa nama ili mimo nas (odnosno protiv nas) pokrenuti rečenu silu, te stoga sled događaja koji ćemo opisati ovde neće biti posledica našeg mišljenja, delanja ili govora. Mi smo samo postali svesni svrhe koja određuje buduće pravce kretanja Sudbine ljudske vrste. Pored svrhe koje smo najednom postali svesni i koju svakodnevno sa uzbuđenjem i strahopoštovanjem otkrivamo, pominjemo i ističemo našu nameru kao nit koja nas povezuje sa svrhom. Otud imamo pravo da izustimo jednu smelu misao koja našu nameru usklađuje sa svrhom, odnosno sa tokovima same Prirode.

Autor i Mi-koji-smo-narator
Mi-koji-smo-narator, to nije jedan čovek ili jedan um. Pisac ovih redova je medijum naših misli, naše namere, našeg delanja i težnji. Ljudski i građanski identitet fizičkog autora Božanske revolucije katastrofe ne sadrži nikakvu biografsku činjenicu koja bi ukazala na poreklo iznesenih ideja ili njihovu genezu. Iza ove knjige stoji jedan sasvim običan i krajnje neupadljiv nosilac nesvakidašnjih promišljanja. Dorijan Nuaj (1971, Priština) nije nikakav pisac, prorok, filozof, naučnik, gnostik ili mistik. Pre bi se reklo da je njegov duh u jednom trenutku postao fokusna tačka artikulacije haotičnih refleksija duha vremena. Mi, narator smo privremeno te u svrhu promišljanja i pisanja ove knjige zaposeli jednu, reklo bi se, slučajno odabranu individuu da kroz nju izrazimo sebe i našu poruku. U tom smislu ime Dorijan Nuaj i ličnost koju to ime obeležava, jesu instrumenti namere koja je manifestovala ovu doktrinu. Ta namera stremi ga indukovanju novih jedinki koje će poslužiti našoj svrsi - otkrivenoj u knjizi.

Ludilo
Možda bi neko mogao zaključiti da je autor obuzet ludilom. Povodom toga neka nam bude dozvoljeno da iznesemo jedno praktično stajalište. Iz perspektive vulgarnog hronocentrizma tzv (post)modernog sveta, svaki diskontinuitet u svesnosti i opažanju, te svaka nelinearnost u hronologiji i nedoslednost u poreklu sadržaja memorijskih slika, tj u načinu na koji se neko ponaša, govori, misli ili se seća, proizvod su neke određene ili neodređene patologije, “mentalne poremećenosti”, “ludila”, “psihoze”, “halucinacije” i sl., dok su u prošlosti to bila “znamenja Božja”, “opsednutost đavolom”, delovanje magije itd. Kako to i sam zdrav razum može da primeti, a obično primećuje ali se ne upušta u istraživanje ili pak previđa krajnje posledice tog kauzaliteta, svaka promena percepcije rezultira adekvatnom izmenom ljudskog obličja. Što je veći “diskontinuitet” svesnosti, veće su i vidljivije fizičke promene na čoveku, i to sve do onog momenta kada će čovek na naše oči iščeznuti ili se transformisati u nešto drugo! Dakle, to što je neko lud, ne umanjuje mogućnost njegovog duhovnog doživljaja. Činjenica odvajkada poznata.

Tamna strana
Možda je autor zao, možda je skroz prešao na Tamnu stranu? Šta bi autor rekao na to? Koje bi misli mi koji smo narator reflektovali u njegov um? Protiv Zla, kakvo god ono bilo, može se boriti na samo jedan način - ne boriti se! Ovladati Zlom! To ima smisla. Ako je Zlo u Vatikanu, efektno je postati papa. Ako je Zlo na finansijskom tržištu, postanite glavni berzanski tajkun. Ako je Zlo u Beloj kući, uselite se u nju. Ako je Zlo u nekakvim tajnim komisijama, komitetima i neformalnim kružoocima, budite glavni na njihovim sastancima. Ako je Zlo možda u najvećoj masonskoj loži, postanite njen majstor. Ako je Zlo u vlasti, osvojite vlast. Ako je Zlo u novcu imajte ga najviše, ili pak kontrolišite njegove glavne tokove. Ako je Zlo u moći, budite najmoćniji. Ako je Zlo na Mesecu, idite na Mesec. Ako je Zlo u Paklu, postanite gospodar Pakla. Ako je Zlo nigde, otiđite tamo. Ako je Zlo u Zlu, postanite Zlo. Dakle, infiltracija a ne konfrontacija. Efikasan pokret otpora se ne nalazi izvan nego unutar sistema protiv kojeg se bori. Biti na čelu neprijateljskih sila važno je strateško preimućstvo. Gde god videli neko Zlo, idite tamo. Ovladajte njime. Nemojte ogoljavati i raskrinkavati Zlo. Što je ogoljenije Ono je sve veće. Ne uvećavajte Zlo time što ćete izigravati pravednike i mučenike. Ono to i hoće, jer ono nije etično niti kontraetično, već je krajnje pragmatično. U tu svrhu Ono će glumiti samo sebe. Ako smatramo da Zlo ima rogove, Ono će ih staviti, ali onda nećemo biti u stanju da to isto Zlo prepoznamo tada kada rogove skine. Eto zadatka za posvećenike Revolucije Katastrofe: ovladajte Zlom! Postanite Zlo. To jeste borba, ali nije borba protiv Zla, već borba u kojoj vam je Ono partner, dok ste vi sami sebi protivnici. Učinite Zlo vašim saveznikom jer vaš neprijatelj ste vi sami, odnosno vaš um. Ako ste ovladali Zlom u sebi, ovladati Zlom u institucijama, Zlom u svetu, nije nikakav problem.

Načelo sveta u kome postojimo je Haos. Postojanje u takvom svetu nužno znači uništenje na kraju procesa postojanja koje je svedeno na duž, ove ili one centimetraže, duž određenu sa dva momenta: momentom rađanja i momentom smrti. Pošto Haos rezultira Destrukcijom, čovek, da bi bio u skladu sa Prirodom mora postati Destrukcija. Biti Destrukcija ne znači samo biti destruktivan. Govorimo o Destrukciji kao stanju svesti. Upotrebljavajući tradicionalne izraze ponovili bi: biti Zlo, a ne zao! Biti samo zao podrazumeva posedovanje određenih motiva koji pokreću na delovanje. Međutim, čisto Zlo deluje zbog same svoje prirode koja je bezuzročno aktivna. Biti Zlo kao stanje svesti znači biti “čist”, besprekoran i uzvišen. Hermes otprilike kaže: “Kako je gore, tako je i dole.” Mi dodajemo: “ali dole nije isto kao i gore”- stoga uvek budi gore, ne na nekakvim nebesima, nego u ekstremu principa. Budi Zlo, savršeno i besprekorno Zlo.

Neodrživost ljudi
Apsolutna uverenost ljudi u kontinuitet i linearnost pojedinačnog i kolektivnog (istorijskog, tradicionalnog) bitisanja, odnosno ljudska uverenost da bitišu u tzv materijalnom svetu, jasno razotkriva, ili prikriva, spektakularnu i gotovo šizofrenu krhkost temelja samog čoveka i njegovih predstava, te beznačajnost, neodrživost i apsurdnost tih predstava, a što indirektno proizvodi beznačajnost, neodrživost i apsurdnost njegovog položaja u Univerzumu. Ako svemu tome prirodamo epitete fatalnosti, kratkotrajnosti i umišljenosti, opšti utisak povodom stvorenja zvanog Čovek je više nego katastrofalan. Predupredimo katastrofu tako što ćemo je sami izazvati, svesno i namerno.

Poslanica čitaocima koji postanu revolucionari
Od čitaoca se očekuje da nakon čitanja potpišu na kraju knjige priložen ugovor sa đavolom, nestandardnu verziju kako se tamo navodi. Ukoliko sve izvede kako treba i ukoliko otkrije kako je njegova prava priroda korespondentna našoj nameri uvideće da za nas koji smo narator ne postoje zabranjeni prostori. Zabranjena vremena odavno su prošla. Tražite odgovor u sebi. Knjigu vam mi narator nećemo dati jer je već imate ali niste dovoljno čisti ili dovoljno prljavi da bi je prepoznali i izučili njena crna i bela slova - crna slova koja svaki smrtnik može da oseti i sa sujetom da ih izgovori, bela slova koja mogu samo odabrani verovesnici da pojme i prenesu ih drugim odabranim... Čitaoci, ako usklade svoju volju sa našom voljom, čuće glasove koji će se mešati u njima jer ćemo mi koji smo narator ući u njih, ali neka ne brinu. Svi vi koji ste bili i koji jeste znaćete da je volja nas koji smo narator ove knjige i ovog natpisa, ona volja koja je i vaša. I kada se poklonite, trenutak vašeg bitisanja u različitim vremenima sažeće se u jednu beskonačnu tačku unutar kruga kojeg mi koji smo narator predstavljamo. Tada će se simbol nove Revolucije Katastrofe ukazati onima koji ga mogu videti i biće taj simbol prolazak do nas koji smo narator. Prihvatićemo vas kao sebi ravne. Revolucija Katastrofe biće završena i kao što kraj prethodi početku tako ćete i vi prethoditi novom rađanju ciklusa - ciklusa koji će trajati sve dok i poslednja duša ne pronađe svoj put do našeg sveta. A kada i poslednja duša pronađe svoj put, svet sastavljen od četiri elementa pretopiće se u bezličnost. Ko smo mi-koji-smo-narator? Jesmo li mi đavo? Lucifer? Ahriman? Satana? To je zaista nebitno u perspektivi koja sledi, jer mi smo vi, kao što pravi odgovor na pitanje Kosmičkog uma: ko si ti? - glasi: JA SAM TI.

Poslanica II - uzgajanje kretenizma
Potencijalni čitaoci, potencijalni Revolucionari, naša poruka je da se ne treba povoditi za detinjim idejama o bratstvu među ljudima ili o “svetlijoj budućnosti”, “boljem sutra”, “novom zlatnom dobu”, o kolektivnoj evoluciji ili tzv razvoju čovečanstva itd. Suprotnosti i haos postoje unutar svakog čoveka ponaosob, te je stoga svako bratstvo, a pogotovo univerzalno bratstvo, čista iluzija, dakako krvava. To su puke sanjarije neumnika i dijabolika o boljem, novom svetu. Boljeg, novog sveta, skrojenog po njihovim izvitoperenim ukusima neće biti. Revolucionari Katastrofe su oni koji podržavaju degenerativne procese, ali sa svešću o njihovoj degenerativnosti. Revolucionari na tu opštu debilizaciju ne smeju gledati kao na vrednost, optikom prozvanih dijabolika - kojih bi se i sam đavo postideo. Idiotski zagovornici tzv. “Novog doba”, zbog njihove izopačenosti ne uviđaju da ono prevashodno znači pročiščenje od svakolike bagre poput njih samih. Drugovi Revolucionari, uzgajajte kretenizam sa svešću da je sve što radite kretenizam. To vas neće učiniti kretenima poput onih koji misle da kretenizam koji čine nije to već nešto što u krajnjoj liniji pretpostavlja nešto dobro. Jedino što je dobro, zaista dobro, jeste dobri ljudski Bog - i mi ćemo ga srušiti, ne bi li ga opet postavili, ali bitno drugačijeg, sa vama kao avangardom novih formi postojanja u nekim drugim i nepojmljivim prostor-vremenskim dimenzijama nedostižnih zvezdanih magnituda. Pridružite se Revoluciji

Poslanica III - silazak u Pakao
Misija autora ove knjige je ambiciozno i kratko rečeno: iniciranje Božanske Revolucije Katastrofe, i to one katastrofe koja se sama sebi podsmeva jer zna da nema protivnika. Baš zato što je katastrofa izvesna on je i propoveda. Taj put predstavlja DESCENSUS AD INFEROS; put do svetlosti vodi kroz mrak, i ne samo do svetlosti već i do spoznaje sadejstva oba principa, tzv. Dobra i tzv. Zla. Siđite u središte Zemlje, iskušavanjem tame dosegnućete svetlost. Ipak, taj silazak nije tako jednostavan i zahteva rešenost i spremnost da se bude u redovima Revolucije katastrofe, a da bi neko postao Revolucionar prethodno mora nadvladati tamom. Tama je njegovo oružje, saveznik, skrovište, sluga i gospodar. U tami biće skrivan i moćan, a moćan je uvek i lovac. U lovu njegove sposobnosti i izdržljivost njegovog bića dolaze do izražaja, kroz ispite izazova sudbine. Tako se on izgrađuje u nepobedivu ratnu mašinu. Ali, prvo mora savladati strah. Strah lovca pretvara u lovinu. Ne govorimo o nekom konkretnom strahu od neke konkretne stvari ili pojave; taj strah je normalan. Mi govorimo o onom apstraktnom strahu od usuda.

Druže Revolucionaru, ti dete Revolucije, sastavljen si od tame! Prihvati to kao aksiom o prirodi sopstva. Kao tama uvek ćeš prikupljati svetlost, pošto si kao takav najprivlačniji česticama luči; ti kao ponor i krajnje odredište života. Budi mračan usred svetlosti; sred tišine budi buka. Iz ništavila si proistekao, u ništavilo se vraćaš, ali ne kao ništa, nego kao Sve, a Sve je Haos. Svetlo je iluzija, varka vremena. Ti si nevremen. Spoznaja svetlosti koja sledi na kraju puta kroz tamu jeste spoznaja o sopstvenoj nevremenosti ili nadvremenosti. Zato je svetlost opsena jer je uslovljena kretanjem. Tama, osim što je nevremena ona je i neprostorna...


SADRŽAJ KNJIGE

Prvo poglavlje: KOSMOLOGIJA
O prirodi univerzuma: univerzum kao haos. Svetlost kao uljez u svetu tame. Univerzum kao dijalektički dekadencijski proces sa ishodištem u entropiji. Ništavilo. Razvoj u funkciji destrukcije. Kosmos kao „svemir B“. Odnos svetla i tame. Univerzum kao lanac ishrane. Iluzija poretka u svemiru.

Drugo poglavlje: PSIHOLOGIJA
Priroda svesti. Svest kao univerzalna supstanca. Svest u univerzumu. Svest i ništavilo. Kastaneda i Don Huan. Razum kao proces. Jastvo.

Treće poglavlje: PSIHOLOGIJA II
Um i funkcija mentalne buke. Sablasna tišina univerzuma. Kosmički um. Slučaj Dekart i ljuštura Jastva.

Četvrto poglavlje: PSIHOLOGIJA III
Linearna i nelinearna svesnost. Temelji predstave o svetu. Svest i iluzija kontinuiteta egzistencije. Sadistički režim Markiza de Sada. Sindrom duše - mit o duši.

Peto poglavlje: PSIHOLOGIJA IV
Stubovi i orijentiri razuma. Principi funkcionisanja stvarnosti. Perspektive kosmičke usamljenosti. Zamka za svest - kosmički predator. Primer iz opusa Alistera Krolija.

Šesto poglavlje: ANTROPOLOGIJA
Posledice spoznaje o fatalnosti procesa življenja. Ideja o metasvetu i metastvarnosti. O prvom vidovnjaku i iskušavaocu metasvetskog ambijenta. Osvrt na biljke moći (Kastaneda, Kroli). Kosmički mir kao meta-mir. Prevođenje egzistencija iz procesa u stanje.
Sedmo poglavlje: ANTROPOLOGIJA II
Delovi duše. Buđenje magije. Priroda magijskog delovanja. Magija i imaginacija. Formiranje pogleda na svet. Magijski softver: sistem analogija i asocijacija. O drevnom magijskom jeziku.

Osmo poglavlje: TEOLOGIJA
Božanske emocije i božanska ravnodušnost. Božanski kodeks.

Deveto poglavlje: TEOLOGIJA II
Bog kao supermonstrum. Božanska besprekornost i manipulacija.

Deseto poglavlje: TEOLOGIJA III
Magija kao osnov religije. Religija kao trgovina. Masovno žrtvovanje u ime Boga: lomače, holokaust i napalm. Etikecija žrtava.

Jedanaesto poglavlje: RELIGIJA
Religija tri tabora: tabora ništavila, božjeg tabora i tabora dijabolika. Tabor apsolutne slobode kao četvrti tabor.

Dvanaesto poglavlje: TANATOLOGIJA (Nekrosfera)
O doživljaju i prirodi smrti. Veliki kosmički tkač. Faze umiranja. Pad u henidu.

Trinaesto poglavlje: METAFIZIKA
O kretanju. O smislu. O Spasitelju. Egzistencija kao svojstvo projekcije svesti. Iluzija kretanja. Nepomičnost monada. Metakosmička struktura. Protiv reinkarnacije. Univerzalnost mita o Spasitelju. Spasitelj kao inicijator božanske revolucije.

Četrnaesto poglavlje: DEMONOLOGIJA
O demonima kao nedovršenim stvorenjima. O prirodi demonske gladi. Pakt đavoljeg tabora i demona. O Redu Slobodnih kao klasi najekstremnijih dijabolika. Katastrofa kao posledica i cilj uspona Reda Slobodnih.

Petnaesto poglavlje: KONSPIROLOGIJA
Globalni i večni sukob dva drevna kulta: kulta Zemlje i kulta Vode. Istorijski rat dvaju garnitura dijabolika. Doktrina revolucije kao aspekt kvintesencijalnog zvezdano-magnitudnog kulta.

Šesnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA
Globalizacija i pseudocivilizacija. Kultura kao metod. Kulturna disfunkcija. Inicijatičko utemeljenje istorije. Panteon ideoloških fetiša pseudocivilizacije. Markiz de Sad kao apsolutni heroj. Cool je biti zlikovac i svinja. Duh pseudocivilizacije kao duh sadizma.

Sedamnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA II
Kultura kao proces i sila. Kultura kao modus promiskuitetne magijske sile. Ideja i anti-ideja. Kultura kao dekadencija i divergencija.

Osamnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA III
Demon informacije i sefira Daat. Misaoni eksperiment: akcija spasavanja na Titaniku. Biti zlo a ne samo zao.

Devetnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA IV
Tri sestre: magija, religija i nauka.

Dvadeseto poglavlje: AKSIOLOGIJA
Funkcija metasvetske ideje. Metasvetska ideja kao osnovna ideja vrednovanja. Osvrt na posledice otkrića postojanja đavola. Metasvet kao frekvencija. Ludilo kao civilizacijska podloga.

Dvadeset i prvo poglavlje: AKSIOLOGIJA II
O metasvetskom iskustvu i implikacijama tog iskustva. Dekadencijska istorijska manipulacija metasvetskom idejom. Dekadencija i harizma verovesnika i proroka.

Dvadeset i drugo poglavlje: AKSIOLOGIJA III
Vrednost kao projekcija vrline. Vrednost kao simbol i kao putokaz. Perverzija vrednosti i opravdanost totalne društvene revolucije.

Dvadeset i treće poglavlje: IDEOLOGIJA
Ideologija kao doktrina ideja. Ideologija kao nauka o idejama. Ideologija kao operacionalizacija ideje. Operacionalizacija i instrumentalizacija ideja kao odraz dekadencije. Pseudoprogres. Politička religija kao oblik nihilizma.

Dvadeset i četvrto poglavlje: IDEOLOGIJA II
Inicijator i inicijacija metasvetske ideje i univerzalnost takve inicijacije. Totalnost i totalitarnost univerzalizma i institucionalizovanih ideja. Eksteriorizacija ideje i fenomen „novog svetskog poretka“. Istorijski „novi svetski poretci“. Utopijski pogled na nadistorijsku zajednicu slobodnih ljudi. Svet bez institucionalizovanih ideja. Nadistorija kao doba čoveka-institucije.

Dvadeset i peto poglavlje: ISTORIJA
Istorija kao dekadencija i progres. O tzv sudu istorije.

Dvadeset i šesto poglavlje: ISTORIJA II
Istorija kao proces sa ciljem. Kraj istorije i naredne etape. Galaksizacija kao hipostaza globalizacije. Kraj progresa i progresivna degeneracija. Antihrist i istorija.

Dvadeset i sedmo poglavlje: ISTORIJA III
O istorijskom programu i programskom kodu progresa. Lažni rast. O manirima duha pseudocivilizacije. Tri pseudocivilizacijska ideološka koncepta. O rasizmu, eugenici i genetskom modifikovanju.

Dvadeset i osmo poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA
Istorijske revolucije kao tranzicija ka antivrednosti. O pseudorevoluciji i pseudorevolucionarnom istorijskom prevratu. O totalnosti istinske revolucije. Principi sveobuhvatne revolucije. Revolucija kao zavera, zavera kao politika. O diskreciji političkog razloga. Iracionalno i politika. Iracionalna osnova političkog interesa. Politički razum kao sluga političke strasti. O pravoj vladavini razuma.

Dvadeset i deveto poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA II
Kontrola, progres i znanje kao principi vladavine razuma. Zadatak revolucije: eliminacija iracionalnog iz društvenog života. Deinstitucionalizacija iracionalnog kao preduslov vladavine razuma. Revolucionarna sekularizacija kao posledica preduslova vladavine razuma: sloboda veroispovesti nije isto što i pravo na formiranje verske institucije. Zabrana religijskih institucija kao akt totalne sekularizacije. Nedovršenost dosadašnjih istorijskih revolucija. Elifas Levi: principi Francuske revolucije svojim kombinacijama stvaraju trostruku iluziju jer potiru jedan drugoga. Razum protiv slobode i jednakosti. Razum protiv bratstva, sentimentalizma i društvene empatije. Ka perspektivama Mega-mozga…

Trideseto poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA III
Sloboda kao nesputano ispoljavanje nagona. Primitivizam političke emancipacije i nacionalnog samoodređenja. Uzurpacija i osveta kao izraz društvene pravde. Osvrt na primer političkog homoseksualizma. Seksualnost kao osnovna antropološka i politička pretpostavka društvene identifikacije. Politički homoseksualizam kao uvertira u politički panseksualizam. O seksualnom bratstvu. Zemlja kao majka koja davi vlastitu decu.

Trideset i prvo poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA IV
Pogled u revolucionarnu budućnost. Sveto trojstvo revolucije: kanibalska ekonomija, mutagenizacija i panseksualizam. Kloniranje i genetska modifikacija u službi političkog panseksualizma.

Trideset i drugo poglavlje: FUTUROLOGIJA
Više o galaksizaciji. Galaksizacijske perspektive i prevazilaženje ljudskog obličja. Ka neljudskom čovečanstvu. Hipotetički scenario legalizacije pedofilije. Jedan od ciljeva revolucije katastrofe - rascep u vrsti homo sapiens.

Trideset i treće poglavlje: HUMANIZAM
O otvorenom društvu Karla Popera. Poper protiv Platona i revolucija protiv obojice. Humanizam i altruistička ideja Spasitelja. Patologija altruizma.

Trideset i četvrto poglavlje: HUMANIZAM II
Humanizam kao ideološka pseudocivilizacijska doktrina. Politički humanizam. O neprijateljima otvorenog društva.

Trideset i peto poglavlje: HUMANIZAM III
Potapanje humanizma i dekonstrukcija ljudske forme. Humanizam kao specifična nekrofilija i koprofilija. O zločinu protiv čovečnosti. Čovek kao ideološka apstrakcija.

Trideset i šesto poglavlje: REVOLUCIONARNA PSIHOLOGIJA
Profil idealnog vojnika revolucije katastrofe. Posvećenost revoluciji i revolucionarno delanje kao odricanje od ljudskosti. Radikalna mizantropija. Kodeks revolucionara. Revolucija kao ekstremni individualizam.

Trideset i sedmo poglavlje: DIJABOLIKA
Đavo i zlo. Ugovor sa đavolom. Standardna i nestandardna verzija ugovora sa đavolom. Dijabolični asketizam.

Trideset i osmo poglavlje: INICIJACIJA
Inicijatičke pripreme za čin potpisivanja ugovora sa đavolom. Suočavanje sa seksualnošću. Dehumanizacija seksualnosti. Iskušavanje apsolutne seksualnosti. Formular ugovora sa đavolom.


Autora čitajte i kontaktirajte na:
revolucijakatastrofe.blogspot.com
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.